Određivanje razlike između kondenzacije i prokišnjavanja?

Kondenzacija ili prokišnjavanje?

Q: Javlja mi se vlaga na zidu, na spoju sa plafonom. Iznad je ravna ploča koja možda prokišnjava, a kažu mi i da to može da bude kondenzacija. Da li mi možete pomoći?

A: Najpre moramo utvrditi koji je uzrok vlage. Oba uzroka se slično manifestuju, tako da ih dosta ljudi ne razlikuje.

Vlaga od kondenzacije

Kondenzacija nastaje zbog razlike između spoljašnje i unutrašnje temperature. Uglavnom se javlja samo zimi kada je napolju hladno, a unutra je toplo, tj. unutra radi grejanje, nešto se kuva, ili se neko tušira i tada dolazi do orošavanja zida sa unutrašnje strane. Kod kondenzacije se osim velike vlage na zidu javlja i crnilo – buđ po ćoškovima. Kondenzacija se smanjuje čestim provetravanjem prostorija, kao i ugradnjom termoizolacije, najčešće lepljenjem sloja stiropora sa spoljašnje strane objekta.

Sa unutrašnje strane se uspešno rešava termo-premazom

Izolit TERMO COAT

Nakon čišćenja podloge nanosi se beli premaz u dva sloja.

Vlaga od prokišnjavanja

Prokišnjavanje nastaje zbog toga što atmosferske padavine pronalaze put kroz nezaštićena mesta na krovu (oštećena hidroizolacija, pomeranje crepa, truljenje lima, poroznost betona, pukotine i dr.). Javlja se tokom cele godine za vreme trajanja padavina, kao i usled topljenja snega i sl.

Hidroizolacioni premaz

Sanacija prokišnjavanja ravne ploče se uspešno rešava dvokomponentnom hidroizolacijom

Izolit FLEX AQUASTOP

To je elastičan polimercementni premaz koji se nanosi u dva sloja četkom. Nanosi se na čistu betonsku podlogu sa ili bez upotrebe prajmera, kao i preko postojećeg kondora sa prethodnom obradom podloge. Nakon završene ugradnje preporučujemo da se naneta hidroizolacija zaštiti, u zavisnosti od dalje namene, UV otpornim premazom, geotekstilom + šljunkom, pločicama, cementnom košljicom i dr.
Potrošnja materijala iznosi cca 2,5– 3,0 kg/m² za dva sloja.